Biofizika zdravlja: kako ćelije, kiseonik i cirkulacija određuju naše zdravlje

Jedan od najvećih paradoksa savremene medicine jeste činjenica da često lečimo posledice bolesti, dok se uzroci zanemaruju.

Ako zamislimo akvarijum u kome riba oboli zato što je voda prljava, postavlja se jednostavno pitanje:
da li ćemo lečiti ribu ili ćemo promeniti vodu?

Isto važi i za ljudski organizam. Ćelija i njeno okruženje čine jedinstven sistem. Kada su uslovi za život loši, ćelija pokušava da se prilagodi.

Rak se u ovom kontekstu ne posmatra kao strani napadač, već kao očajnički odgovor ćelije na uslove u kojima normalan život postaje nemoguć.

Cilj ovog predavanja je da objasni kako možemo promeniti „telo pogodno za bolest“ u „telo pogodno za zdravlje“.

Naučni temelj – Nobelova nagrada 1931.

Otto Warburg i tajna ćelijskog disanja

Nemački naučnik dr Otto Warburg dobio je Nobelovu nagradu za svoje istraživanje ćelijskog disanja i metabolizma.

Njegovo ključno otkriće pokazuje fundamentalnu razliku između zdravih i malignih ćelija.

Zdrave ćelije koriste kiseonik za proizvodnju energije.
Takav metabolizam naziva se aerobni metabolizam.

Maligne ćelije, sa druge strane, energiju proizvode putem fermentacije šećera bez prisustva kiseonika, što se naziva anaerobni metabolizam.

Warburg je poznat po sledećoj izjavi:

„Ako ćeliji oduzmete oko 35% kiseonika tokom 48 sati, ona može postati kancerogena.“

Iz toga proizilazi važan zaključak:
mnoge bolesti povezane su sa hipoksijom – nedostatkom kiseonika u tkivima.

Četiri ključna faktora koji ugrožavaju ćeliju

Postoje četiri osnovna stanja koja mogu ozbiljno narušiti funkciju ćelija u organizmu.

Hipoksija – nedostatak kiseonika

Kada mikro-cirkulacija nije dobra, ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika.
Bez kiseonika, normalni metabolički procesi postaju poremećeni.

Hipotermija – snižena telesna temperatura

Na temperaturama nižim od približno 36.5°C aktivnost mnogih enzima i imunoloških procesa opada.

Acidoza – kisela sredina u organizmu

Kada organizam nema dovoljno kiseonika, dolazi do povećanja kiselosti tkiva.

Toksičnost i stagnacija

Limfni sistem nema sopstvenu pumpu poput srca.
Kretanje limfe zavisi od aktivnosti mišića.

Kada se telo malo kreće, limfa stagnira i u tkivima se zadržavaju štetne materije.

Ova četiri faktora često su međusobno povezana.

Na primer:

hladnoća sužava krvne sudove →
cirkulacija slabi →
kiseonik ne dolazi do tkiva →
povećava se kiselost i nagomilavaju se toksini.

Slobodni radikali su nestabilni molekuli kojima nedostaje jedan elektron.

Da bi postali stabilni, oni pokušavaju da „uzmu“ elektron od drugih molekula u organizmu.

Na taj način mogu oštetiti:

• ćelijske membrane

• proteine

• DNK

Ovaj proces naziva se oksidativni stres.

Može se uporediti sa rđanjem metala.
Kao što metal vremenom propada zbog oksidacije, tako i ćelije mogu biti oštećene usled oksidativnih procesa.

Glavni uzroci povećanog broja slobodnih radikala su:

• stres

• zagađenje okoline

• loša ishrana

• toksini

• nedostatak kiseonika

Oštećenje DNK često predstavlja prvi korak ka ozbiljnim poremećajima ćelijske funkcije.

Organi koji su posebno osetljivi

Neki organi su posebno zavisni od dobre cirkulacije i pravilnog metabolizma.

Bubrezi

Bubrezi filtriraju ogromnu količinu krvi svakog dana.
Zbog toga im je potreban konstantan dotok kiseonika.

Ako je cirkulacija smanjena, funkcija bubrega može biti narušena.

Štitna žlezda

Štitna žlezda je veoma aktivan metabolički organ i izuzetno je bogata krvnim sudovima.

Slaba cirkulacija u predelu vrata može dovesti do sporijeg uklanjanja metaboličkih produkata.

Debelo crevo

Debelo crevo predstavlja završni deo digestivnog sistema u kome se zadržava veliki broj metaboličkih ostataka.

Dugotrajno sedenje i slaba aktivnost trbušnih mišića mogu usporiti peristaltiku i eliminaciju otpada iz organizma.

Savremeni wellness uređaji često imaju cilj da podstaknu prirodne fiziološke procese organizma.

Primeri takvih uređaja su:

• E5 – uređaj za stimulaciju stopala

• E3 – pojas za niskofrekventnu stimulaciju

Njihova osnovna ideja je podsticanje:

• cirkulacije

• aktivnosti mišića

• lokalnog zagrevanja tkiva

Cilj ovakvih pristupa je poboljšanje uslova u kojima ćelije funkcionišu.

Toplota i cirkulacija

Toplota može imati važnu ulogu u poboljšanju cirkulacije.

Kada se tkiva zagreju:

• krvni sudovi se šire

• povećava se protok krvi

• poboljšava se dotok kiseonika i hranljivih materija

Ovaj proces može doprineti boljem radu imunološkog sistema i metabolizma.

Mišićna stimulacija i oksigenacija

Mišići nogu često se nazivaju „drugim srcem“ jer pomažu povratak krvi iz donjih delova tela ka srcu.

Kada su mišići aktivni:

• venozna cirkulacija se ubrzava

• smanjuje se stagnacija krvi

• povećava se oksigenacija tkiva

Uređaji koji koriste miostimulaciju pokušavaju da podstaknu upravo ovaj mehanizam.

Detoksikacija i ravnoteža organizma

Eliminacija metaboličkih produkata iz organizma zavisi od pravilnog rada:

• limfnog sistema

• digestivnog sistema

• bubrega i jetre

Kretanje, pravilna cirkulacija i dobar metabolizam pomažu telu da održava ravnotežu i uklanja nepotrebne materije.

Zaključak – prevencija kao ključ zdravlja

Savremeni način života karakterišu:

• dugotrajno sedenje

• nedostatak kretanja

• stres

• loša cirkulacija

Zbog toga je važno aktivno raditi na očuvanju zdravlja.

Prevencija uključuje:

• redovno kretanje

• poboljšanje cirkulacije

• održavanje telesne temperature

• pravilnu ishranu

• smanjenje stresa

Kada organizam ima dobru cirkulaciju, dovoljno kiseonika i stabilan metabolizam, stvara se okruženje koje pogoduje zdravlju.