Asimptomatska hipertenzija: povišen pritisak koji ne boli, ali ozbiljno oštećuje krvne sudove

Hipertenzija, odnosno povišen krvni pritisak, često se naziva “tihim ubicom” jer veliki broj ljudi nema nikakve jasne simptome. Osoba može da se oseća potpuno normalno, da radi, kreće se i funkcioniše bez tegoba, a da pritisak istovremeno bude iznad preporučenih vrednosti. Prema savremenim smernicama, vrednosti od 140/90 mmHg i više smatraju se hipertenzijom kada se potvrde ponovljenim merenjima.

Upravo tu nastaje najveća opasnost: kada pritisak raste, a telo ne šalje upozoravajuće signale. Kod nekih ljudi visok pritisak može izazvati glavobolju, vrtoglavicu, slabost, zamagljen vid ili osećaj pritiska u glavi. Međutim, kod mnogih simptoma uopšte nema, zbog čega problem dugo ostaje neprimećen. Zato je redovno merenje krvnog pritiska najbolji način da se hipertenzija otkrije na vreme.

Kako visok pritisak utiče na krvne sudove?

Kada je krvni pritisak stalno povišen, krvni sudovi su pod povećanim opterećenjem. Organizam pokušava da se prilagodi tom pritisku, pa zidovi krvnih sudova vremenom mogu postati zadebljani i manje elastični. To otežava normalnu cirkulaciju, naročito na nivou sitnih krvnih sudova i kapilara.

Najviše trpe organi koji zavise od dobre mikrocirkulacije: mozak, srce, bubrezi, oči i sistem za varenje. Dugotrajno nelečena hipertenzija povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara, oštećenja bubrega i drugih ozbiljnih komplikacija.

Jedan od najtežih scenarija je pucanje krvnog suda pod pritiskom. Ako se to dogodi u mozgu, može doći do hemoragijskog moždanog udara, stanja koje može biti životno ugrožavajuće ili ostaviti trajne posledice.

Zamka adaptacije: kada se čovek navikne na visok pritisak

Posebno opasna faza nastaje kada se organizam “navikne” na povišene vrednosti. Neki ljudi se i pri pritisku od 170/100 ili 180/110 mmHg osećaju potpuno normalno. To ne znači da je takav pritisak bezbedan, već da je telo razvilo mehanizam prilagođavanja.

Kod dugotrajno povišenog pritiska krvni sudovi mogu postati kruti i suženi, pa organizam održava viši pritisak kako bi krv ipak dospela do tkiva. Zato naglo i nekontrolisano snižavanje pritiska može kod pojedinih osoba izazvati slabost, vrtoglavicu ili osećaj nestabilnosti. Zbog toga se terapija hipertenzije uvek mora sprovoditi pod nadzorom lekara, postepeno i individualno.

Važno je razumeti: visok pritisak ne treba ignorisati, ali ga ne treba ni naglo spuštati na svoju ruku.

Regulacija krvnog pritiska nije samo pitanje jedne tablete. Kod mnogih ljudi potreban je širi pristup koji uključuje promene životnih navika, kontrolu stresa, pravilnu hidrataciju, kretanje i redovno praćenje stanja.

1. Fizička aktivnost

Umerena fizička aktivnost pomaže organizmu da bolje reguliše stresne hormone, kao što su adrenalin i kortizol. Kretanje poboljšava cirkulaciju, rad srca, metabolizam i opšte stanje krvnih sudova.

To ne mora odmah biti intenzivan trening. Za početak su korisne šetnje, lagane vežbe, terapeutski treninzi i postepeno povećanje aktivnosti, u skladu sa stanjem osobe.

2. Dovoljno vode

Bubrezi imaju važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska jer učestvuju u kontroli tečnosti, soli i metaboličkog otpada u organizmu. Nedovoljan unos vode može dodatno opteretiti telo.

Kao praktična orijentacija često se koristi pravilo oko 1 litar čiste vode na 30 kg telesne mase, ali potreba za vodom zavisi od uzrasta, telesne težine, zdravstvenog stanja, lekova, temperature, fizičke aktivnosti i funkcije bubrega. Osobe sa srčanim ili bubrežnim oboljenjima treba da se konsultuju sa lekarom oko preporučenog unosa tečnosti.

3. Podrška bubrezima i cirkulaciji kroz toplotu

U pristupu dr Vladimira Goloda posebno se naglašava značaj zagrevanja regije bubrega i nogu pomoću infracrvene toplote i turmanijumske keramike. Cilj ovakvog tretmana je da se podrži lokalna cirkulacija, opuštanje tkiva i osećaj toplote u telu.

Toplotna terapija može biti korisna kao dopuna opštem programu oporavka, naročito kod osoba koje imaju hladne noge, lošu perifernu cirkulaciju, napetost i usporen oporavak. Ipak, kod osoba sa ozbiljnom hipertenzijom, srčanim problemima, proširenim venama, akutnim upalama ili drugim hroničnim stanjima, primenu toplote treba prilagoditi i prethodno se posavetovati sa stručnim licem.

Normalizacija krvnog pritiska ne dešava se preko noći. Krvnim sudovima, bubrezima, nervnom sistemu i celom organizmu potrebno je vreme da se prilagode novom režimu. Zato je najvažnija redovnost: pravilno merenje pritiska, kretanje, dovoljan unos vode, kontrola stresa, kvalitetan san i terapija koju je propisao lekar.

Asimptomatska hipertenzija je opasna upravo zato što ne boli. Ali i kada nema simptoma, povišen pritisak svakodnevno opterećuje krvne sudove i povećava rizik od ozbiljnih posledica. Zato je pravovremena reakcija najbolja zaštita.

Video izvor:
http://www.youtube.com/watch?v=TuPXwzEyLls

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ili terapiju lekara. Kod vrednosti pritiska oko 180/120 mmHg ili više, naročito ako postoje bol u grudima, gušenje, slabost jedne strane tela, smetnje govora, jaka glavobolja ili poremećaj vida, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.