Preventivne mere za srce, krvne sudove i krvni pritisak prema savetima doktora Goloda

Doktor Golod (Доктор Голод) savetuje o preventivnim medicinskim merama i važnim zdravstvenim rutinama za srce i krvne sudove kod starijih osoba.

Evo ključnih saveta i objašnjenja koje on izdvaja.

Svesna hidratacija

Tečni deo krvi, odnosno plazma, čini oko 60% ukupne krvi, a njena količina direktno zavisi od toga koliko vode pijete. Posle 40. godine života, refleks za žeđ kod ljudi slabi, zbog čega je od ključne važnosti svesno pratiti i kontrolisati unos vode.

Doktor ističe da on lično pije oko 3 litra vode dnevno kako bi sprečio opasno zgušnjavanje krvi i smanjio opterećenje na srce.

Redovna kontrola pritiska

Krvni pritisak treba redovno proveravati. Ako primetite da je povišen, treba ga meriti svaki dan. Ukoliko je pritisak normalan, preporučuje se kontrola barem jednom nedeljno.

Redovno praćenje pritiska pomaže da se promene u organizmu primete na vreme i da se pravovremeno reaguje.

Fizička aktivnost i kardio vežbe

Norma za zdravlje je oko 10.000 koraka dnevno, uz preporuku korišćenja pedometra, bilo na telefonu ili satu. Doktor savetuje što manje korišćenja lifta i više pešačenja stepenicama.

Ako šetnja napolju nije moguća, predlažu se drugi oblici kardio opterećenja kod kuće, poput sobnog bicikla, sklekova ili rada s tegovima. Cilj je da srce radi kao pumpa i da se spreči zastoj krvi.

Kao jedan od glavnih recepata za razređivanje krvi i prevenciju moždanog udara, doktor savetuje noćno spavanje na turmanijumskoj keramici Nuga Best.

Navodi da nije mogao da pronađe nijedan slučaj noćnog moždanog udara kod ljudi koji redovno spavaju na ovakvoj keramici. Prema njegovom objašnjenju, spavanje na keramici pomaže da krv tokom noći ostane dovoljno tečna za adekvatno snabdevanje mozga kiseonikom.

Leti se može spavati i na isključenoj keramici, jer ona uspešno odvlači višak telesne toplote. Na kraju ističe da je za prevenciju šloga dovoljno koristiti čak i manji tepih od turmanijumske keramike, pozicioniran ispod leđa.

Povezani video možete pogledati na sledećem linku:
https://youtu.be/KCYklYhtgQo?si=Fo_YErHo01fXPqii

Mehanizmi krvnog pritiska

Doktor Golod objašnjava mehanizme krvnog pritiska, fokusirajući se na razloge zbog kojih gornji, odnosno sistolni, i donji, odnosno dijastolni pritisak nekada rastu asinhrono.

Evo ključnih objašnjenja i saveta.

Šta je gornji, a šta donji pritisak?

Gornji, odnosno sistolni pritisak, označava pritisak u trenutku kada se srce kontrahuje i pumpa prvu porciju krvi kroz krvne sudove.

Donji, odnosno dijastolni pritisak, nastaje u fazi opuštanja srca i ukazuje na količinu krvi i osmotski aktivnih supstanci, pre svega soli, u krvnim sudovima. To je direktno povezano sa radom bubrega.

Granice normalnog pritiska

Ne postoji samo jedna idealna brojka, poput 120/80. Normalan gornji pritisak se kreće u rasponu od 100 do 140, dok je normalan donji pritisak između 60 i 90.

Ako su vaše vrednosti u ovim granicama, to se smatra normalnim pritiskom, bez obzira na trenutno loše raspoloženje ili prolazno loše opšte osećanje.

Kada se gornji i donji pritisak ne menjaju zajedno, doktor Golod objašnjava da treba obratiti pažnju na to koji pritisak je povišen.

Izolovano povišen gornji pritisak

Primer za to je pritisak 180/80. Ovo ukazuje da srce prejako pumpa i da je pod velikim opterećenjem, ali su bubrezi u redu, jer je donji pritisak ostao 80.

Ovakva situacija može se desiti usled stresa, straha, nervoze, takozvanog „sindroma belog mantila” kod lekara, ili usled trenutnog fizičkog napora. Tada se problem rešava smirivanjem rada srca.

Izolovano povišen donji pritisak

Primer za to je pritisak 140/110. Ovo je, prema objašnjenju doktora Goloda, jasan signal da postoji problem sa bubrezima i njihovom sposobnošću da izbacuju soli iz organizma.

U ovom slučaju rešenje problema zahteva tretiranje bubrega, a ne srca.

Značaj donjeg pritiska

Doktor Golod ističe da je u dijagnostici i evaluaciji krvnog pritiska uvek važnije fokusirati se na donji, odnosno dijastolni pritisak.

Gornji pritisak može mnogo da varira zbog prolaznog stresa ili fizičkog napora. Stabilnost donjeg pritiska pruža realniju sliku stanja i može ukazati na to da li organizam zadržava tečnost usled oslabljene funkcije bubrega.

Povezani video možete pogledati na sledećem linku:
https://youtu.be/x8hxwTuVfpE?si=v7NL0Kciqz0oNhk3

Zaključak

Prema savetima doktora Goloda, prevencija problema sa srcem, krvnim sudovima i pritiskom zasniva se na nekoliko svakodnevnih navika: svesnom unosu vode, redovnoj kontroli krvnog pritiska, fizičkoj aktivnosti, hodanju i korišćenju turmanijumske keramike tokom noći.

Posebno naglašava važnost razumevanja razlike između gornjeg i donjeg pritiska. Gornji pritisak često pokazuje trenutno opterećenje srca, dok donji pritisak može dati važnije informacije o radu bubrega, zadržavanju tečnosti i opštem stanju krvnih sudova.