Da li vodu treba piti samo kada osetite žeđ ili prema određenoj normi?

Ovaj video doktora Goloda bavi se ključnim pitanjem: da li vodu treba piti samo kada osetite žeđ ili prema određenoj normi?

U nastavku su glavne poruke iz videa.

1. Zabluda o slušanju tela

Doktor naglašava da je uverenje „pij vodu samo koliko tvoj organizam zahteva“ velika zabluda za odrasle osobe.

On objašnjava da samo životinje piju vodu isključivo na osnovu instinkta. Kod ljudi, prirodni refleks žeđi postepeno slabi, posebno nakon 40. godine života.

Zbog toga se ne treba oslanjati samo na osećaj žeđi, jer telo može već biti u stanju nedostatka tečnosti pre nego što osoba uopšte oseti potrebu da pije vodu.

2. Veza između vode i zdravlja mozga

Kao neurolog, doktor Golod upozorava na ozbiljne posledice nedovoljnog unosa tečnosti.

Atrofija mozga: Nedostatak vode, prema njegovom objašnjenju, dovodi do toga da se „mozak suši“. Na MRI snimcima se to može videti kao širenje moždanih brazda i smanjenje moždanih vijuga.

Demencija: Smanjen unos vode doktor povezuje sa ubrzanim kognitivnim propadanjem i razvojem demencije. U takvom stanju osoba postepeno gubi intelektualne sposobnosti i sve više počinje da funkcioniše samo na osnovu osnovnih refleksa.

Zato doktor naglašava da voda nije važna samo za bubrege, krv ili kožu, već i za očuvanje mozga, pamćenja, koncentracije i mentalne jasnoće.

Da biste održali telo i mozak zdravim, doktor predlaže jasnu formulu zasnovanu na telesnoj težini:

1 litar vode na svakih 30 kg telesne težine.

To znači:

Ako imate 60 kg, potrebno vam je oko 2 litra vode dnevno.

Ako imate 90 kg, potrebno vam je oko 3 litra vode dnevno.

Prema ovom pristupu, količina vode ne treba da bude ista za svaku osobu, već se određuje prema telesnoj težini i potrebama organizma.

Naravno, potrebe za vodom mogu se razlikovati u zavisnosti od fizičke aktivnosti, temperature, znojenja, ishrane, zdravstvenog stanja i terapije koju osoba koristi.

4. Zašto ljudi izbegavaju vodu?

Čest razlog zbog kog ljudi namerno piju manje vode jeste problem sa urinarnim sistemom, na primer cistitis ili često mokrenje. Osoba tada izbegava vodu jer ne želi često da ide u toalet.

Doktor ističe da rešenje nije u uskraćivanju vode telu, već u lečenju problema urinarnog sistema.

Ako se voda smanjuje zbog straha od mokrenja, organizam ulazi u još veći problem. Telo ostaje bez potrebne tečnosti, krv postaje gušća, bubrezi rade teže, a mozak trpi posledice nedovoljne hidratacije.

Zato je važno otkriti i rešavati uzrok problema, umesto da se telu oduzima voda koja mu je neophodna za normalno funkcionisanje.

Biti „Homo sapiens“, odnosno razumno biće, znači koristiti razum da odredite koliko je vode vašem telu potrebno, a ne čekati samo instinkt koji sa godinama slabi.

Doktor Golod naglašava da redovan i dovoljan unos vode može imati veliki značaj za očuvanje zdravlja mozga, normalnu funkciju organizma i usporavanje procesa kognitivnog propadanja.

Ako počnete da pijete dovoljno vode na vreme, postoji šansa da se struktura i funkcija mozga poboljšaju i da se organizam lakše vrati u stanje ravnoteže.

Video možete pogledati ovde: http://www.youtube.com/watch?v=xcviMP1aabg