Bronhije - građa, uloga i najčešće bolesti

U ovom predavanju dr Vladimir Golod objašnjava građu i ulogu bronhija, način na koji se infekcija može proširiti kroz disajne puteve i kako pad telesne temperature može uticati na njihovu prirodnu zaštitu. Posebnu pažnju posvećuje nastanku bronhitisa i značaju pravilnog zagrevanja organizma.

Put infekcije: od grla do pluća

Disajni putevi imaju prirodne zaštitne barijere koje sprečavaju prodor mikroorganizama u dublje delove respiratornog sistema.

Grkljan, odnosno larinks, predstavlja jedno od najužih mesta disajnih puteva i ima ulogu svojevrsne prirodne kapije. Ukoliko ova zaštitna barijera oslabi, najčešće usled hlađenja organizma, infekcija se može proširiti na niže delove disajnog sistema.

U zavisnosti od toga koji je deo disajnih puteva zahvaćen, mogu se razviti različita zapaljenja:

• upala traheje, odnosno dušnika, naziva se traheitis;
• upala bronhija naziva se bronhitis;
• alveole su sitni vazdušni mehurići na krajevima bronhija u kojima se odvija razmena kiseonika i ugljen-dioksida.

Kada infekcija stigne do najdubljih delova disajnog sistema, normalna razmena gasova i snabdevanje organizma kiseonikom mogu biti otežani.

Zašto kašljemo?

Unutrašnjost bronhija obložena je sluzokožom koja proizvodi sluz. Njena uloga je da vlaži udahnuti vazduh i pomaže u zadržavanju prašine, mikroorganizama i drugih čestica koje ne bi trebalo da dospeju u pluća.

Prema objašnjenju dr Goloda, lokalna imunološka zaštita bronhija najbolje funkcioniše kada je telo dovoljno zagrejano. Kada se organizam ohladi, zaštita sluzokože može oslabiti, čime se stvaraju povoljniji uslovi za delovanje virusa i bakterija.

Kašalj predstavlja prirodni odbrambeni refleks organizma. Njime telo pokušava da izbaci viruse, bakterije, prašinu, višak sluzi i druge štetne materije iz disajnih puteva.

Zbog toga kašalj nije samo neprijatan simptom. On je istovremeno i mehanizam čišćenja kojim organizam pokušava da omogući nesmetan prolazak vazduha do pluća.

Upala nije samo direktan „napad bakterija“, već predstavlja reakciju organizma na infekciju, nadražaj ili oštećenje tkiva.

Kada dođe do upale bronhija:

• sluzokoža otiče;
• unutrašnji prostor bronhija postaje uži;
• stvara se veća količina guste sluzi;
• disanje i izbacivanje sekreta mogu postati otežani.

Gusta sluz može delimično začepiti disajne puteve i izazvati intenzivan kašalj, osećaj težine u grudima, otežano disanje i pojavu šlajma.

Akutni bronhitis organizam često uspeva da savlada, uz odgovarajuće mirovanje, unos tečnosti i terapiju koju preporuči lekar. Međutim, ukoliko se respiratorne infekcije često ponavljaju ili je osoba dugogodišnji pušač, postoji mogućnost razvoja hroničnog bronhitisa.

Kod hroničnog bronhitisa kašalj i stvaranje sekreta traju duže i ponavljaju se tokom vremena, zbog čega je važno obaviti lekarski pregled i pratiti stanje disajnih puteva.

Pristup dr Goloda: primena toplote

Prema pristupu koji predstavlja dr Golod, hlađenje organizma ima važnu ulogu u slabljenju lokalne odbrane disajnih puteva. Zbog toga on kao jednu od važnih mera podrške organizmu navodi postepeno i prijatno zagrevanje.

Zagrevanje grudnog koša

Za zagrevanje se mogu koristiti proizvodi sa turmanijumskom keramikom, kao što su:

• turmanijumski projektor NM-200;
• Nuga Best prostirke;
• turmanijumski ogrtači;
• turmanijumski pojasevi.

Toplota koju emituje zagrejana keramika namenjena je postepenom i ravnomernom zagrevanju tela. Prema objašnjenju dr Goloda, takva toplota pomaže održavanju telesne temperature i pruža podršku lokalnim procesima cirkulacije i oporavka.

Grudni koš se može zagrevati više puta tokom dana, u skladu sa zdravstvenim stanjem osobe, uputstvom za korišćenje uređaja i preporukom lekara.

Zagrevanje treba da bude prijatno i ne sme izazivati bol, prekomerno crvenilo kože, opekotine, gušenje ili pogoršanje simptoma. Poseban oprez potreban je kod dece, starijih osoba, trudnica, osoba sa povišenom telesnom temperaturom, srčanim oboljenjima, smanjenim osećajem u koži ili ugrađenim medicinskim uređajima.

Značaj dovoljnog unosa vode

Tokom bronhitisa veoma je važno unositi dovoljno tečnosti. Voda pomaže da gusti sekret postane ređi, čime se olakšava njegovo izbacivanje iz disajnih puteva.

Pored vode, mogu se koristiti i topli napici, supe i druge tečnosti, osim ako je lekar zbog određenog zdravstvenog stanja preporučio ograničen unos tečnosti.

Dodatna pomoć kod gustog sekreta

U pojedinim slučajevima lekar može preporučiti mukolitike, odnosno lekove koji razređuju gust sekret i olakšavaju iskašljavanje.

Vrstu leka, dozu i trajanje terapije treba da odredi lekar ili farmaceut. Antibiotici se ne koriste samoinicijativno, jer veliki broj slučajeva akutnog bronhitisa izazivaju virusi, na koje antibiotici ne deluju.

Zaključak

Da bi bronhije pravilno obavljale svoju funkciju, potrebno je očuvati prohodnost disajnih puteva, dovoljan unos tečnosti i odgovarajuću telesnu temperaturu.

Prema pristupu dr Goloda, zagrevanje pomoću turmanijumske keramike može predstavljati dodatnu podršku organizmu, doprineti prijatnom osećaju toplote i pomoći prirodnim procesima oporavka.

Turmanijumska keramika nije zamena za pregled, dijagnozu ili terapiju lekara. Ukoliko se pojave otežano disanje, bol u grudima, visoka temperatura, krv u ispljuvku, plavičasta boja usana ili kašalj koji dugo traje, potrebno je što pre potražiti medicinsku pomoć.