Zaboravite na 120 sa 80: Šta je zapravo normalan krvni pritisak?

Krvni pritisak je jedan od najčešće praćenih pokazatelja zdravlja, ali se često pogrešno tumači. Mnogi ljudi veruju da je jedina „normalna“ vrednost 120 sa 80, dok svako odstupanje odmah doživljavaju kao problem. Međutim, prema objašnjenju dr Goloda, krvni pritisak ne treba posmatrati kroz jednu fiksnu brojku, već kroz granice normale i kroz razumevanje toga šta nam gornji i donji pritisak zapravo govore.

Šta su zapravo „normale“?

Doktor naglašava da ne postoji jedna univerzalna vrednost koja važi za sve ljude. Vrednost 120 sa 80 može biti odlična, ali to ne znači da su sve druge vrednosti automatski loše.

Normalan gornji, odnosno sistolni pritisak, kreće se od 100 do 140 mmHg. Sve što se nalazi unutar ovog opsega može se smatrati normalnim, bez obzira na godine ili trenutno subjektivno osećanje osobe.

Normalan donji, odnosno dijastolni pritisak, kreće se od 60 do 90 mmHg.

Zbog toga nije pravilno svaku vrednost koja nije 120/80 odmah tumačiti kao bolest. Mnogo je važnije razumeti u kom opsegu se pritisak nalazi i koji deo pritiska je eventualno povišen.

Razlika između gornjeg i donjeg pritiska

U predavanju se objašnjava da gornji i donji pritisak ne znače isto i da svaki od njih daje drugačiju informaciju o stanju organizma.

Gornji pritisak, koji se često naziva i srčani pritisak, pokazuje snagu kojom srce izbacuje krv u krvne sudove. On može naglo da poraste usled stresa, straha, fizičkog napora ili uzbuđenja. Primer za to je takozvani „sindrom belog mantila“, kada osobi pritisak skoči samo zato što je kod lekara ili oseća nervozu tokom pregleda.

To znači da visok gornji pritisak ne mora uvek odmah da ukazuje na problem sa bubrezima. On često govori o tome da srce trenutno radi pod većim opterećenjem.

Donji pritisak, koji se često povezuje sa radom bubrega, odnosi se na stanje u krvnim sudovima dok se srce odmara između dva otkucaja. Prema objašnjenju dr Goloda, ovaj pritisak je veoma povezan sa sposobnošću bubrega da regulišu tečnost i soli u organizmu. Ako bubrezi ne izbacuju soli dovoljno efikasno, dolazi do zadržavanja tečnosti, povećava se opterećenje u krvnim sudovima i donji pritisak može da poraste.

Jedna od najvažnijih poruka predavanja jeste da nije dovoljno samo reći: „Imam visok pritisak.“ Mnogo je važnije videti da li je povišen gornji, donji ili oba pritiska istovremeno.

Na primer, ako je pritisak 180 sa 80, to znači da je gornji pritisak veoma povišen, dok je donji u granicama normale. Takva situacija može ukazivati na to da srce radi pod velikim opterećenjem, dok bubrezi verovatno nisu glavni uzrok problema, jer je donji pritisak normalan.

Ako je pritisak 140 sa 110, tada je donji pritisak povišen. Prema doktorovom objašnjenju, to može ukazivati na problem u regulaciji soli i tečnosti, odnosno na opterećenje povezano sa radom bubrega.

Ako su oba pritiska povišena, na primer 160 sa 110, važno je obratiti posebnu pažnju na donji pritisak. Iako su obe vrednosti van granica normale, doktor ističe da se u takvim slučajevima često mora posmatrati upravo donji pritisak i rad bubrega kao važan faktor u rešavanju problema.

Izolovano povišen gornji pritisak

Kada je povišen samo gornji pritisak, a donji ostaje u granicama normale, to najčešće govori o povećanom opterećenju srca. Srce u tom trenutku snažnije izbacuje krv, što se može dogoditi zbog stresa, fizičkog napora, nervoze ili emotivnog uzbuđenja.

Takve situacije ne treba ignorisati, ali ih treba pravilno razumeti. Nije isto kada pritisak skoči zbog trenutnog stresa i kada je pritisak stalno povišen.

Izolovano povišen donji pritisak

Kada je donji pritisak povišen, to je znak na koji treba posebno obratiti pažnju. Prema objašnjenju iz predavanja, donji pritisak je povezan sa radom bubrega i regulacijom soli i tečnosti u organizmu.

Ako organizam zadržava više tečnosti, krvni sudovi su pod većim opterećenjem, a donji pritisak raste. Zato povišen donji pritisak može biti važan signal da treba proveriti kako bubrezi funkcionišu i kako telo reguliše višak soli i vode.

Kada su povišena oba pritiska

Kada su istovremeno povišeni i gornji i donji pritisak, problem je složeniji. U takvim situacijama ne treba gledati samo ukupnu vrednost, već odnos između gornjeg i donjeg pritiska.

Doktor objašnjava da se posebna pažnja često usmerava na donji pritisak, jer on može ukazivati na dublji problem u regulaciji tečnosti, soli i vaskularnog otpora u organizmu.

Pulsni pritisak predstavlja razliku između gornjeg i donjeg pritiska. Na primer, ako je pritisak 120 sa 80, pulsni pritisak je 40.

Ova razlika može lekarima pomoći da bolje procene da li problem dolazi prvenstveno od srca, krvnih sudova ili otpora u cirkulaciji koji može biti povezan sa radom bubrega.

Zato nije važno samo koliko iznosi gornji ili donji pritisak pojedinačno, već i kakav je odnos između njih.

Zaključak

Krvni pritisak ne treba posmatrati samo kroz jednu idealnu vrednost, kao što je 120 sa 80. Mnogo je važnije razumeti granice normale i znati šta nam govori gornji, a šta donji pritisak.

Gornji pritisak pokazuje koliko snažno srce izbacuje krv i može se menjati pod uticajem stresa, napora ili straha. Donji pritisak je povezan sa stanjem krvnih sudova, regulacijom tečnosti i radom bubrega.

Zato svako merenje pritiska treba posmatrati pažljivo, ali bez panike. Važno je pratiti vrednosti kroz vreme, razumeti koje vrednosti odstupaju i po potrebi se obratiti lekaru radi pravilne procene.

Izvor: „Zaboravite na 120 sa 80“ – video predavanje dr Goloda.