Odgovori dr Goloda na pitanja pacijenata: Pritisak, bolovi, zagrevanje i svakodnevne navike

Dr Vladimir Golod nastavlja serijal odgovora na pitanja pacijenata, ovog puta obrađujući pitanja od 171 do 180.

Video pokriva širok spektar zdravstvenih tema – od hipertenzije i bolova u leđima do angiomiolipoma bubrega, reumatskih bolesti, demencije, kamena u žuči i primene turmanijumske keramike.

U nastavku donosimo najvažnija objašnjenja i praktične savete iz njegovog izlaganja.

Hipertenzija i lekovi Lozap i Betaloc

Dr Golod u videu kritikuje dugotrajnu upotrebu pojedinih lekova za snižavanje krvnog pritiska, posebno sartana, kao što su Lozap i losartan, kao i beta-blokatora poput Betaloca i metoprolola.

Prema njegovom tumačenju, dugotrajna upotreba sartana može negativno uticati na funkciju bubrega, dok beta-blokatori usporavaju rad srca i kod određenih osoba mogu doprineti osećaju slabosti, umora i usporenog pulsa.

On smatra da se, pored kontrole krvnog pritiska, treba usmeriti i na moguće uzroke problema, među kojima navodi:

• nedovoljan unos vode;
• poremećenu funkciju bubrega;
• slabu cirkulaciju;
• hladne noge;
• dugotrajan stres;
• nedovoljno kretanja.

Kao dodatnu meru preporučuje odgovarajući unos vode i redovno zagrevanje predela bubrega i nogu turmanijumskom keramikom pred spavanje.

Važno je naglasiti da se lekovi za krvni pritisak ne smeju prekidati, menjati ili smanjivati bez dogovora sa lekarom. Lozartan i metoprolol imaju jasno utvrđene medicinske indikacije, a njihov uticaj na bubrege i srce zavisi od dijagnoze, doze, drugih bolesti i redovnog praćenja pacijenta.

Hipertenzija kod mršavih i gojaznih osoba

Česta je zabluda da samo gojazne osobe mogu imati povišen krvni pritisak.

Dr Golod objašnjava da je kod gojaznih osoba rizik od hipertenzije povećan zbog većeg opterećenja srca, krvnih sudova i metabolizma. Srce mora da pumpa krv kroz veću telesnu masu, dok bubrezi učestvuju u regulaciji tečnosti, elektrolita i krvnog pritiska.

Međutim, i mršave osobe mogu imati hipertenziju.

Kao moguće faktore kod njih dr Golod navodi:

• hronično nedovoljan unos vode;
• učestali stres;
• izlaganje hladnoći;
• upalne procese u bubrezima;
• poremećaj nervne regulacije;
• naslednu predispoziciju.

Povišen krvni pritisak najčešće nema samo jedan uzrok. Zbog toga su važni redovno merenje, laboratorijske analize, pregled bubrega i srca i procena životnih navika.

Jedna pacijentkinja žalila se na snažne noćne bolove u rukama i nogama, iako nalazi magnetne rezonance nisu pokazali ozbiljna oštećenja. Otkrivene su samo Tarlovljeve ciste, koje često ne izazivaju simptome i kod mnogih osoba predstavljaju slučajan nalaz.

Dr Golod smatra da ovakvi bolovi mogu nastati zbog iritacije ili pritiska na nervne korenove u kičmenom stubu.

Kao važan faktor navodi položaj tokom spavanja, posebno spavanje na stomaku ili na boku na veoma mekom dušeku. U takvom položaju kičma može ostati savijena ili uvrnuta tokom više sati.

On preporučuje spavanje na leđima, na ravnoj i čvršćoj podlozi, kako bi kičma bila bolje podržana.

Ipak, potpuno tvrda podloga ili spavanje bez jastuka ne odgovaraju svakoj osobi. Cilj je da kičma i vrat ostanu u neutralnom položaju, bez izraženog savijanja. Kod upornih noćnih bolova potrebno je isključiti neuropatiju, poremećaj cirkulacije, nedostatak određenih vitamina, sindrom nemirnih nogu i druga neurološka ili sistemska stanja.

Angiomiolipom bubrega i zagrevanje

Angiomiolipom je najčešće benigna promena bubrega koja se sastoji od masnog tkiva, krvnih sudova i mišićnih ćelija.

Dr Golod navodi da osobe sa angiomiolipomom mogu primenjivati zagrevanje predela bubrega i smatra da infracrvena toplota ne podstiče rast ovakvih promena.

Ipak, tvrdnja da zagrevanje može smanjiti angiomiolipom nije dovoljno potvrđena da bi se takav tretman koristio kao zamena za medicinsko praćenje.

Način lečenja zavisi od veličine promene, njenog rasta, simptoma i rizika od krvarenja. Manji angiomiolipomi često se samo redovno kontrolišu, dok veće ili simptomatske promene zahtevaju procenu urologa ili nefrologa.

Pre dugotrajnog ili intenzivnog zagrevanja predela bubrega potrebno je konsultovati lekara.

Reumatizam, autoimune bolesti i imunitet

Dr Golod govori i o reumatizmu i autoimunim bolestima.

Navodi da se u prošlosti reumatska groznica lečila penicilinom zbog povezanosti sa streptokoknim infekcijama grla. Međutim, pojam „reumatizam“ obuhvata različita oboljenja, a nisu sva reumatska i autoimuna stanja posledica bakterijske infekcije.

Prema njegovom pristupu, pad otpornosti organizma povezan je sa oslabljenim radom nadbubrežnih žlezda i dugotrajnim hlađenjem nogu.

Zbog toga preporučuje večernje zagrevanje potkolenica i butina turmanijumskom keramikom, sve do osećaja duboke toplote i pojačanog znojenja.

Toplota može doprineti opuštanju mišića, lokalnoj cirkulaciji i osećaju prijatnosti. Ipak, autoimune bolesti nastaju kroz složenu kombinaciju genetskih, imunoloških i faktora iz životne sredine. Zagrevanje ne može zameniti terapiju koju je propisao reumatolog.

Ruska peć i turmanijumska keramika

Dr Golod poredi turmanijumsku keramiku sa tradicionalnim ruskim pećima.

Stare ruske peći bile su izrađene od gline i dugo su zadržavale prijatnu, ravnomernu toplotu. Ljudi su često ležali ili spavali na njihovoj zagrejanoj površini, naročito tokom hladnih zimskih meseci.

Prema dr Golodu, toplota zagrejane gline biološki je prijatna za ljudski organizam. Turmanijumsku keramiku predstavlja kao savremeni tehnološki ekvivalent takvom načinu zagrevanja.

Njena prednost je mogućnost preciznijeg podešavanja temperature i usmeravanja toplote na određene delove tela.

Toplota turmanijumske keramike može se koristiti za:

• opuštanje napetih mišića;
• ublažavanje osećaja hladnoće;
• podršku lokalnoj cirkulaciji;
• smanjenje ukočenosti;
• pripremu tela za masažu ili istezanje.

Temperaturu i trajanje tretmana potrebno je prilagoditi individualnoj osetljivosti i zdravstvenom stanju korisnika.

Dr Golod ističe važnost dovoljnog unosa vode za funkciju mozga.

Objašnjava da hronična dehidratacija može negativno uticati na koncentraciju, pamćenje, raspoloženje i opšte funkcionisanje nervnog sistema. Posebno su ugrožene starije osobe, koje često slabije osećaju žeđ.

On povezuje dugotrajan nedostatak vode sa smanjenjem moždanog tkiva i povećanjem prostora ispunjenog cerebrospinalnom tečnošću.

Iako dehidratacija može privremeno pogoršati kognitivne sposobnosti, demencija se ne može objasniti samo nedovoljnim unosom vode. Ona ima različite uzroke, uključujući neurodegenerativne i vaskularne bolesti.

Redovan unos tečnosti važan je za zdravlje, ali ne predstavlja samostalnu prevenciju niti terapiju demencije.

Kod osoba sa srčanom ili bubrežnom insuficijencijom količinu tečnosti treba uskladiti sa preporukom lekara.

Kamen u žuči i fizička aktivnost

Jedno od pitanja odnosi se na to da li osobe koje imaju kamen u žučnoj kesi smeju da trče, skaču i vežbaju.

Dr Golod smatra da uobičajena fizička aktivnost sama po sebi ne izaziva pomeranje kamena i začepljenje žučnih kanala.

Prema njegovom objašnjenju, napad se češće javlja kada dođe do snažne kontrakcije žučne kese, naročito nakon obilnog obroka bogatog mastima, vrlo začinjene hrane ili veće količine alkohola.

Redovna, umerena fizička aktivnost uglavnom je korisna za metabolizam i održavanje telesne težine. Međutim, osobe koje imaju česte napade bola, akutnu upalu žučne kese ili druge komplikacije treba da se posavetuju sa lekarom pre intenzivnog treninga.

Može li se kamen u žuči ukloniti bez operacije?

Dr Golod kritikuje rutinsko odstranjivanje žučne kese i navodi da se kamen kod određenih osoba može postepeno smanjivati uz promenu ishrane, bolji protok žuči i primenu toplote.

Preporučuje sledeći raspored obroka:

• veliki i obilan doručak;
• manji ručak;
• vrlo lagan večernji obrok ili izostavljanje kasne večere.

Pored toga, preporučuje zagrevanje predela jetre i desnog rebarnog luka turmanijumskom keramikom nakon obroka. Prema njegovom protokolu, temperatura se podešava na približno 50–55°C, a tretman traje od 20 do 30 minuta.

Cilj zagrevanja je opuštanje okolnih struktura, podrška protoku žuči i smanjenje mogućnosti grča žučne kese.

Međutim, nije dokazano da spoljašnje zagrevanje može pouzdano „istopiti“ kamen u žuči. Neki holesterolski kamenci mogu se kod pažljivo odabranih pacijenata tretirati određenim lekovima, ali terapija traje dugo i nije efikasna kod svih vrsta kamenaca.

Operacija se najčešće preporučuje kada kamen izaziva ponavljane bolne napade, upalu, začepljenje kanala, pankreatitis ili druge komplikacije.

Tvrdnja da uklanjanje žučne kese automatski izaziva masnu jetru, pankreatitis ili dijabetes nije univerzalno tačna. Odluka o operaciji donosi se na osnovu simptoma, nalaza i procene rizika.

Zagrevanje ne treba primenjivati tokom akutnog napada praćenog jakim bolom, temperaturom, povraćanjem ili žuticom, jer takvi simptomi zahtevaju hitan lekarski pregled.

Glavna poruka videa jeste da mnoge zdravstvene tegobe mogu biti povezane sa svakodnevnim navikama, kao što su:

• nedovoljan unos vode;
• nepravilno spavanje;
• previše mekana podloga;
• dugotrajno hlađenje nogu;
• nedostatak kretanja;
• nepravilan raspored obroka;
• prekomeran unos masne hrane;
• hronični stres.

Dr Golod objašnjava kako se neke od ovih navika mogu menjati uz pravilno ponašanje i korišćenje Nuga Best opreme.

Turmanijumska keramika, masažni uređaji i toplotni tretmani mogu pružiti dodatnu podršku opuštanju, cirkulaciji i očuvanju pokretljivosti. Međutim, ne treba ih posmatrati kao zamenu za dijagnostiku, lekove, operaciju ili drugu medicinsku terapiju kada je ona neophodna.

Zaključak

Video donosi odgovore na različita pitanja pacijenata i naglašava značaj vode, toplote, pravilnog spavanja, fizičke aktivnosti i rasporeda obroka.

Prema dr Golodu, korekcija svakodnevnih navika i pravilna upotreba Nuga Best opreme mogu doprineti boljoj cirkulaciji, opuštanju mišića i opštem osećaju vitalnosti.

Ipak, zdravstveni problemi kao što su hipertenzija, tumorske promene bubrega, autoimune bolesti, demencija i kamen u žuči zahtevaju stručnu medicinsku procenu. Terapiju ne treba prekidati niti menjati samo na osnovu informacija iz video-sadržaja.

Važna napomena: Ovaj tekst služi u informativne svrhe i prenosi stavove iz izlaganja dr Goloda. Ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili terapiju lekara.

Link do videa:
https://youtu.be/573H2GAEdYU