Šta je normalan krvni pritisak i kako razlikovati uzroke povišenog gornjeg i donjeg pritiska?

Ovaj video dr Goloda objašnjava šta se zapravo smatra normalnim krvnim pritiskom i kako razlikovati uzroke povišenja gornjeg i donjeg pritiska.

U nastavku su ključni uvidi iz videa.

Šta je zapravo „normalan“ pritisak?

Iako se vrednost 120/80 često smatra idealnim krvnim pritiskom, dr Golod ističe da su granice normale šire i da važe za sve uzraste.

Sistolni, odnosno gornji pritisak, smatra se normalnim u rasponu od 100 do 140.

Dijastolni, odnosno donji pritisak, smatra se normalnim u rasponu od 60 do 90.

To znači da vrednosti poput 100/60 ili 140/90 i dalje mogu da se smatraju fiziološkom normom.

Ako se osoba oseća loše uz ove parametre, to se, prema objašnjenju iz videa, često ne klasifikuje kao prava hipertenzija, već kao vegetativna distonija, odnosno poremećaj regulacije nervnog sistema.

Razlika između gornjeg i donjeg pritiska

Krvni pritisak ima dve vrednosti, i svaka od njih govori nešto drugačije o stanju organizma.

Gornji pritisak pokazuje snagu kojom srce izbacuje krv u krvne sudove tokom kontrakcije.

Donji pritisak pokazuje otpor u krvnim sudovima u trenutku kada se srce odmara između dve kontrakcije.

Zato nije isto kada je povišen samo gornji pritisak, samo donji pritisak ili oba pritiska zajedno.

Donji pritisak — „bubrežni“ pritisak

Donji pritisak se često naziva i bubrežni pritisak, jer je u velikoj meri povezan sa zadržavanjem soli i tečnosti u organizmu.

Ako je donji pritisak povišen, na primer ako iznosi oko 100, to obično ukazuje na povećan otpor u krvnim sudovima. Prema objašnjenju dr Goloda, taj otpor je često povezan sa zadržavanjem soli i vode, što je direktno povezano sa radom bubrega.

Kada u organizmu ima previše tečnosti, krvni sudovi su opterećeniji, a srce mora da radi protiv većeg otpora. Zbog toga donji pritisak raste.

Gornji pritisak — „srčani“ pritisak

Gornji pritisak se često naziva i srčani pritisak, jer ga određuju snaga i učestalost srčanih kontrakcija.

Ako je gornji pritisak izolovano visok, na primer 170, a donji pritisak ostaje normalan, na primer 80, to ukazuje na to da srce radi previše snažno.

U takvoj situaciji problem nije prvenstveno u zadržavanju tečnosti, već u tome što srce pumpa krv pod prevelikim pritiskom.

Kada je samo gornji pritisak visok, uzrok su najčešće stresni faktori i hormoni stresa, kao što su adrenalin i kortizol.

Kada je čovek pod stresom, organizam ulazi u stanje spremnosti za akciju. Srce počinje da radi jače, krv se brže pumpa, mišići se pripremaju za napor, a krvni pritisak raste.

Problem nastaje kada se stres ponavlja svakodnevno, ali se ta energija ne potroši kroz fizičku aktivnost. Tada telo ostaje u stanju napetosti, a srce nastavlja da radi pod većim opterećenjem.

Problem sa lekovima koji samo usporavaju srce

Dr Golod upozorava da beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala, kao što su lekovi koji se često završavaju na „-lol“ ili „-dipin“, mogu biti problematični ako se koriste samo da bi „umirili“ srce, a da se ne ukloni osnovni uzrok.

Prema njegovom objašnjenju, takvi lekovi mogu da „uspavaju“ ili dodatno opterete srce, dok se pravi uzrok, a to je stres i višak hormona stresa, ne rešava.

Drugim rečima, ako je pritisak porastao zato što je telo pod stresom i puno adrenalina, nije dovoljno samo smanjivati rad srca. Potrebno je pomoći telu da potroši taj stresni naboj.

Najbolje rešenje za pritisak izazvan stresom

Umesto oslanjanja isključivo na sedative ili lekove koji usporavaju rad srca, dr Golod preporučuje fizičku aktivnost.

To ne mora biti naporan trening. Dovoljni su šetnja, sobni bicikl, jednostavne vežbe ili bilo koji oblik umerenog fizičkog rada.

Fizička aktivnost pomaže telu da „potroši“ hormone stresa. Kada se adrenalin i kortizol prirodno potroše kroz pokret, smanjuje se potreba srca da pumpa krv pod visokim pritiskom.

Zato je redovno kretanje jedan od najvažnijih prirodnih načina da se reguliše pritisak koji nastaje zbog stresa i nervne napetosti.

Šta je pulsni pritisak?

Pulsni pritisak je razlika između gornjeg i donjeg pritiska.

Na primer, kod pritiska 120/80, pulsni pritisak iznosi 40.

Ova razlika je važna jer pokazuje odnos između snage srčane kontrakcije i otpora u krvnim sudovima.

Ako je razlika previše mala ili previše velika, to može ukazivati na specifična stanja kardiovaskularnog sistema. Zato nije dovoljno gledati samo jednu vrednost pritiska, već treba obratiti pažnju na odnos između gornjeg i donjeg pritiska.

Prema objašnjenju dr Goloda, normalan krvni pritisak ne mora uvek biti tačno 120/80. Fiziološka norma može obuhvatiti širi raspon vrednosti: gornji pritisak od 100 do 140 i donji pritisak od 60 do 90.

Važno je razumeti razliku između povišenog donjeg i povišenog gornjeg pritiska. Donji pritisak je češće povezan sa zadržavanjem soli i tečnosti i radom bubrega, dok je gornji pritisak često povezan sa radom srca, stresom, adrenalinom i kortizolom.

Kada je problem izazvan stresom, ključno rešenje je redovna fizička aktivnost. Kretanje pomaže organizmu da potroši hormone stresa i na prirodan način smanji pritisak na srce.

Zato je za regulaciju pritiska, posebno onog uzrokovanog stresom, važno uvesti svakodnevnu šetnju, vežbe, sobni bicikl ili drugi oblik umerene fizičke aktivnosti.

Link do videa: http://www.youtube.com/watch?v=UjeoahnI_oE