Diskus hernija L5–S1: Kako pravilno primeniti trakciju i šta raditi nakon tretmana?

U svom izlaganju dr Vladimir Golod govori o problemu diskus hernije, posebno hernije na nivou L5–S1, i objašnjava kako se kod određenih pacijenata tegobe mogu tretirati konzervativno, bez operacije.

Ovi saveti mogu biti korisni wellness centrima koji rade sa klijentima sa bolovima u donjem delu leđa, ali je pre primene bilo kakvog tretmana potrebno utvrditi dijagnozu i proveriti da li postoje kontraindikacije za trakciju, intenzivno zagrevanje ili masažu.

Šta je diskus hernija?

Između pršljenova nalaze se međupršljenski diskovi koji ublažavaju opterećenje i omogućavaju pokretljivost kičme.

Kod diskus hernije dolazi do izbočenja ili prolaska dela sadržaja diska izvan njegovog normalnog položaja. Hernija na nivou L5–S1 nalazi se između poslednjeg slabinskog i prvog krsnog pršljena.

U zavisnosti od veličine i položaja promene, može doći do pritiska na nervni koren, što izaziva:

• bol u donjem delu leđa;
• bol koji se širi kroz zadnjicu i nogu;
• trnjenje ili peckanje;
• osećaj slabosti u nozi;
• ograničeno kretanje;
• mišićni spazam.

Kako se tretira diskus hernija?

Dr Golod navodi da se kod određenih osoba pritisak u predelu hernije može smanjiti pomoću trakcije, odnosno kontrolisanog istezanja kičme.

Tokom masaže na krevetu sa rolerima, kičma se postepeno izvija i isteže. Na taj način može doći do blagog razmicanja pršljenova i smanjenja pritiska na međupršljenski disk i nervne strukture.

Cilj tretmana nije da se hernija nasilno „ugura“ nazad, već da se rastereti opterećeni segment kičme, smanji mišićni spazam i stvore povoljniji uslovi za ublažavanje simptoma i prirodne procese oporavka.

Rezultat zavisi od vrste hernije, njenog položaja, trajanja problema i opšteg zdravstvenog stanja klijenta.

1. Priprema i zagrevanje mišića

Pre samog istezanja važno je opustiti mišiće donjeg dela leđa.

Dr Golod preporučuje da klijent pre tretmana približno 30 minuta leži na toploj turmanijumskoj prostirci. Cilj zagrevanja jeste da se smanji mišićni spazam i pripremi telo za trakciju.

Kada su mišići napeti i hladni, mogu se snažnije suprotstavljati istezanju. Postepeno zagrevanje omogućava prijatniji tretman i lakše opuštanje mišića koji okružuju kičmeni stub.

Temperatura mora biti prilagođena osećaju klijenta i njegovom zdravstvenom stanju. Kod osoba sa smanjenim senzibilitetom, dijabetesnom neuropatijom, poremećenom cirkulacijom ili oštećenjem kože potreban je poseban oprez.

2. Temperatura rolera tokom tretmana

Dr Golod savetuje korišćenje zagrejanih rolera kako bi se mišići leđa dodatno opuštali tokom tretmana.

U videu navodi temperaturu od najmanje 60°C, ali temperatura površine koja dolazi u kontakt sa telom mora biti bezbedna, podnošljiva i podešena u skladu sa uputstvom proizvođača uređaja.

Klijent ne sme osećati pečenje, jak bol niti neprijatno pregrevanje. Visoka temperatura nije pogodna za svakoga i ne treba je primenjivati bez procene stručnog lica.

3. Režim rada sa zaustavljanjima

Preporučuje se korišćenje režima u kojem se roleri povremeno zaustavljaju na određenim delovima kičme.

Pauze omogućavaju da se ciljano deluje na regije u kojima postoji najveća napetost ili pritisak. Zaustavljanje mora biti kontrolisano, bez izazivanja jakog bola, utrnulosti ili pogoršanja simptoma.

Intenzitet tretmana treba povećavati postepeno. Kod akutnog bola, velikih hernija ili neuroloških simptoma nije preporučljivo samostalno eksperimentisati sa intenzivnom trakcijom.

Najveća greška: Ustajanje odmah nakon tretmana

Dr Golod posebno naglašava da klijent ne bi trebalo naglo da ustane odmah nakon istezanja.

Tokom trakcije dolazi do privremenog rasterećenja određenih segmenata kičme. Naglo ustajanje i trenutno opterećenje mogu umanjiti postignuti efekat i ponovo povećati pritisak na bolnu regiju.

Odmor i stabilizacija nakon tretmana

Nakon tretmana preporučuje se da klijent ostane da leži na leđima na ravnoj i dovoljno stabilnoj podlozi.

Često se praktikuje odmor od približno 20 do 30 minuta. Dr Golod smatra da bi kod određenih osoba bilo korisno ležati duže, kako bi se telo postepeno prilagodilo nakon trakcije.

Dužina odmora treba da zavisi od stanja klijenta, vrste tretmana i preporuke lekara ili fizioterapeuta. Višečasovno ležanje nije neophodno niti pogodno za svaku osobu.

Prilikom ustajanja preporučuje se sledeći postupak:

1. Najpre savijte noge u kolenima.
2. Okrenite se polako na bok.
3. Spustite noge preko ivice kreveta.
4. Oslonite se rukama i postepeno podignite trup.
5. Ostanite kratko u sedećem položaju pre ustajanja.

Na taj način smanjuje se naglo opterećenje donjeg dela kičme.

Zašto se tretman preporučuje uveče?

Zbog potrebe za odmorom nakon tretmana, dr Golod savetuje da se trakcija izvodi uveče, neposredno pre spavanja.

Nakon tretmana klijent može ostati u ležećem položaju tokom noći, bez hodanja, podizanja tereta ili drugih aktivnosti koje dodatno opterećuju kičmu.

Večernji tretman može biti praktičan, ali ga ne treba izvoditi ako izaziva pojačan bol, nesanicu, utrnulost ili druge neprijatne simptome.

Dr Golod kritikuje veoma mekane dušeke, jer telo na njima može da propadne i ostane u nepovoljnom položaju tokom noći.

Kada je podloga previše mekana, karlica i ramena mogu utonuti, dok se donji deo kičme dodatno savija. To kod nekih osoba može pogoršati bol i jutarnju ukočenost.

Da li treba spavati na tvrdoj podlozi?

Prema njegovoj preporuci, osobe sa diskus hernijom mogu koristiti čvršću i ravniju podlogu koja pruža stabilnu podršku kičmi.

Kao primer navodi postavljanje čvrste osnove ili daske ispod dušeka, uz korišćenje turmanijumske prostirke radi dodatne toplote i udobnosti.

Ipak, podloga ne treba da bude toliko tvrda da izaziva bol u ramenima, kukovima ili drugim tačkama oslonca. Za većinu ljudi najprikladniji je stabilan dušek srednje do veće tvrdoće koji održava kičmu u neutralnom položaju.

Položaj glave i korišćenje jastuka

Dr Golod preporučuje ležanje bez visokog jastuka kako bi kičma ostala što ravnija.

Međutim, potpuno spavanje bez jastuka nije idealno za svaku osobu. Položaj vrata zavisi od položaja spavanja, građe tela i širine ramena.

Kod spavanja na leđima može se koristiti niži jastuk koji ne gura glavu previše napred. Kod spavanja na boku jastuk treba da popuni prostor između ramena i glave kako bi vrat ostao u neutralnom položaju.

Od čega zavisi uspeh tretmana?

Rezultati ne zavise samo od rada uređaja već i od ponašanja klijenta neposredno nakon tretmana.

Važno je:

• pravilno pripremiti i zagrejati mišiće;
• koristiti odgovarajući intenzitet trakcije;
• izbegavati jak bol i nagle pokrete;
• ostati u ležećem položaju nakon tretmana;
• ustajati postepeno preko boka;
• ne podizati teret neposredno nakon tretmana;
• koristiti stabilnu podlogu za spavanje;
• jačati mišiće trupa kada akutni bol prođe;
• pridržavati se saveta lekara ili fizioterapeuta.

Trakcija može pomoći u smanjenju bola i pritiska kod određenih osoba, ali ne može ukloniti svaku diskus herniju niti garantovati da operacija nikada neće biti potrebna.

Kada tretman treba odmah prekinuti?

Tretman treba prekinuti ukoliko se pojave:

• naglo pojačavanje bola;
• bol koji se intenzivnije širi niz nogu;
• nova utrnulost ili trnjenje;
• slabost stopala ili noge;
• vrtoglavica ili mučnina;
• gubitak osećaja u preponama;
• problemi sa kontrolom mokrenja ili stolice.

Gubitak kontrole mokrenja ili stolice, utrnulost u predelu prepona i brzo napredovanje slabosti u nogama zahtevaju hitnu lekarsku procenu.

Pravilno sprovedena trakcija može biti korisna konzervativna metoda za smanjenje bola, mišićnog spazma i pritiska kod određenih osoba sa diskus hernijom L5–S1.

Dr Golod posebno naglašava važnost zagrevanja pre tretmana, kontrolisanog rada rolera, odmora nakon istezanja i korišćenja stabilne podloge za spavanje.

Najvažniji zaključak jeste da rezultat ne zavisi samo od samog tretmana. Ono što klijent radi neposredno nakon trakcije može značajno uticati na krajnji efekat.

Važna napomena: Trakcija i termoterapija ne smeju se primenjivati bez prethodne stručne procene kod osoba sa osteoporozom, prelomima, tumorima, akutnim upalama, infekcijama, izraženim neurološkim deficitom, sindromom kaude ekvine ili drugim ozbiljnim oboljenjima kičme. Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled i terapiju lekara.

Izvor: „Diskus hernija – odgovor dr Goloda“