Kauterizacija pomoću Nuga Best NM-200 projektora: šta je, kako se izvodi i koje zone se tretiraju?

Kauterizacija, poznata i kao poksibusija ili „prženje“, jedna je od metoda stimulacije biološki aktivnih tačaka pomoću toplote. U svom izlaganju, neurolog dr Vladimir Golod objašnjava kako se ova procedura može izvoditi pomoću Nuga Best turmanijumskog projektora sa dve kugle – NM-200.

Važno je odmah naglasiti: kauterizacija ne znači pravljenje opekotina na koži. Cilj procedure je stvaranje kontrolisanog osećaja toplote, peckanja i žarenja, bez oštećenja kože.

Šta je kauterizacija i kako deluje?

Kod kauterizacije se određene zone tela kratkotrajno izlažu intenzivnoj toploti. Kada se koža, čija je normalna temperatura oko 36–37°C, zagreje na približno 43–46°C, aktiviraju se receptori za bol i javlja se osećaj žarenja.

Prema objašnjenju dr Goloda, upravo taj osećaj žarenja pokreće snažnu reakciju organizma. Na mesto stimulacije usmerava se veći broj imunoloških ćelija, što može doprineti aktivaciji lokalne cirkulacije, boljoj regeneraciji tkiva i jačanju opšte reakcije organizma.

Suština ove metode je da se telo ne tretira samo pasivnom toplotom, već kratkim i intenzivnim impulsima koji stimulišu nervne završetke, kapilare i biološki aktivne tačke.

Kauterizacija je pravilno izvedena samo ako se oseti jasno žarenje, ali bez pojave opekotina.

Ako nema osećaja žarenja, na primer ako se tretman radi preko odeće ili ako je temperatura preniska, efekat procedure je slabiji. Sa druge strane, ako se pojavi crvenilo koje prelazi u opekotinu, tretman je izveden predugo ili preintenzivno.

Zbog toga se NM-200 projektor obično podešava na visoku temperaturu, često oko 65–70°C, ali se na koži zadržava samo kratko – najčešće nekoliko sekundi.

Kako se pravilno koristi NM-200 projektor?

Kod ove metode projektor se ne drži dugo na jednom mestu. Umesto toga, koristi se takozvani frakcioni princip rada.

To znači da se projektor prisloni na kožu na kratko, najčešće 5 do 10 sekundi, dok se ne pojavi intenzivan osećaj žarenja. Nakon toga se projektor skloni ili premesti na sledeću tačku.

Na taj način se ukupno vreme tretmana „skuplja“ kroz mnogo kratkih prislanjanja. Na primer, ako je cilj da se neka zona tretira ukupno 5 minuta, to ne znači da se projektor drži 5 minuta bez prekida na jednom mestu. Umesto toga, radi se više kratkih kontakata od nekoliko sekundi, dok se ukupno ne dostigne željeno vreme stimulacije.

Dr Golod posebno naglašava da se projektor ne mora koristiti samo direktno na mestu tegobe. Veoma važnu ulogu imaju biološki aktivne tačke koje su refleksno povezane sa unutrašnjim organima i sistemima tela.

1. Dlanovi i tabani

Dlanovi i tabani smatraju se zonama koje sadrže veliki broj refleksnih tačaka povezanih sa unutrašnjim organima. Kratkotrajno zagrevanje ovih tačaka može doprineti opštoj stimulaciji organizma.

Kod tretmana dlanova i tabana preporučuje se kratko prislanjanje projektora, najčešće do 10 sekundi po tački, uz pažljivo praćenje osećaja žarenja.

2. Kičmeni stub

Zona duž kičme je posebno važna jer se u njenoj blizini nalaze nervni korenovi koji su povezani sa radom različitih organa i delova tela.

Stimulacija tačaka duž kičme može pomoći opuštanju mišića, poboljšanju lokalne cirkulacije i podršci nervnom sistemu. Prema objašnjenju dr Goloda, tretman ove zone može biti koristan za opštu aktivaciju organizma i bolju funkciju unutrašnjih organa.

3. Zglobovi

Kauterizacija tačaka oko zglobova ne posmatra se samo kao lokalni tretman zgloba. Prema refleksnim principima, određene zone oko zglobova mogu biti povezane i sa drugim sistemima tela.

Na primer, dr Golod navodi da stimulacija tačaka oko kolena može imati uticaj na rad srca, dok se zona oko laktova povezuje sa bronho-pulmonalnim sistemom.

4. Stomak

Stomak je jedna od najvažnijih zona za tretman jer se u ovoj regiji nalaze organi varenja, kao što su želudac, jetra, pankreas i creva, ali i delovi genitourinarnog sistema.

Kod tretmana stomaka projektor se koristi na goloj koži, veoma kratko po jednoj tački, uz stalno pomeranje. Cilj nije dugo grejanje jednog mesta, već ravnomerna stimulacija cele regije kroz kratke impulse toplote.

Prema preporuci dr Goloda, kauterizaciju je najbolje raditi ujutru ili tokom dana. Razlog je taj što ova procedura može imati stimulativan efekat na organizam.

Ako se radi uveče, kod pojedinih ljudi može izazvati povećan osećaj energije i otežati uspavljivanje. Zato se večernji tretmani ne preporučuju osobama koje imaju problema sa nesanicom ili su osetljive na stimulativne procedure.

Kompletan tretman više zona može trajati ukupno 30 do 50 minuta, ali to vreme se sastoji od mnogo kratkih prislanjanja projektora, a ne od dugotrajnog držanja na jednom mestu.

Zašto je osećaj žarenja važan?

Iako osećaj žarenja može biti neprijatan, prema objašnjenju dr Goloda upravo on predstavlja ključni signal da je procedura aktivirala receptore i pokrenula reakciju organizma.

Toplotni impuls stimuliše kožu, nervne završetke, kapilarnu mrežu i refleksne tačke. Na taj način se telo podstiče da pokrene procese obnove, cirkulacije i imunološke aktivnosti.

Međutim, granica između korisnog žarenja i preterivanja mora biti jasno poštovana. Procedura nikada ne sme dovesti do opekotina.

Mere opreza

Kauterizacija pomoću NM-200 projektora treba da se izvodi pažljivo i postepeno. Poseban oprez potreban je kod osoba sa osetljivom kožom, dijabetesom, poremećajem osećaja u koži, ozbiljnim kardiovaskularnim problemima, akutnim upalama, povišenom temperaturom ili drugim zdravstvenim stanjima.

U slučaju hroničnih bolesti, bola nepoznatog porekla ili terapije lekovima, preporučuje se konsultacija sa lekarom pre primene bilo kakvih intenzivnih toplotnih procedura.

Kauterizacija pomoću Nuga Best NM-200 turmanijumskog projektora predstavlja metodu kratkotrajne, intenzivne toplotne stimulacije biološki aktivnih tačaka. Prema objašnjenju dr Vladimira Goloda, cilj ove procedure nije pravljenje opekotina, već izazivanje kontrolisanog osećaja žarenja koji može pokrenuti lokalnu cirkulaciju, stimulisati nervne završetke i podržati regenerativne procese u organizmu.

Najvažnije pravilo je jednostavno: projektor se koristi kratko, pažljivo i frakciono — nekoliko sekundi po tački, uz stalno pomeranje i bez oštećenja kože.

Video izlaganje dr Vladimira Goloda možete pogledati ovde.