Neuropatija, odnosno oštećenje perifernih nerava, nastaje kada nervne ćelije pretrpe fizičko, metaboličko ili toksično oštećenje. Zbog toga se ometa prenos signala između centralnog nervnog sistema i ostatka tela.

Uzroci neuropatije su brojni, ali se mogu podeliti u nekoliko ključnih kategorija.

Najčešći uzroci neuropatije

Postoji više razloga zbog kojih periferni nervi mogu biti oštećeni. Neki uzroci su metabolički, neki mehanički, neki nasledni, a neki nastaju zbog toksina, infekcija ili autoimunih procesa.

Dijabetes i dijabetesna polineuropatija

Dijabetes je ubedljivo najčešći uzrok neuropatije.

Dugotrajno povišen nivo šećera u krvi oštećuje zidove kapilara, odnosno sitnih krvnih sudova koji hrane nerve. Ovo stanje se naziva angiopatija.

Kada je mikrocirkulacija loša, nervi ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija. Tada nervi počinju da „gladuju“ i vremenom propadaju.

Dijabetesna neuropatija najčešće počinje u stopalima i nogama. Prvi simptomi mogu biti slabljenje osetljivosti, trnjenje, peckanje, žarenje, utrnulost ili noćni bolovi u stopalima i potkolenicama.

Ako se problem ne zaustavi na vreme, može doći do ozbiljnog oštećenja nerava, slabljenja cirkulacije i povećanog rizika od komplikacija na stopalima.

Mehanička oštećenja i kompresija nerava

Nervi mogu biti fizički priklješteni ili oštećeni usled pritiska okolnog tkiva.

To se dešava kada mišići, tetive, kosti, diskovi ili druga tkiva vrše pritisak na nerv. Tada nerv ne može normalno da prenosi signal, pa se javljaju bol, trnjenje, slabost ili gubitak osetljivosti.

Problemi sa kičmom

Jedan od čestih uzroka neuropatskih tegoba jesu problemi sa kičmom.

Diskus hernije, degenerativne promene pršljenova, osteohondroza i nepravilni položaji tela mogu dovesti do uklještenja nervnih korenova na samom izlasku iz kičmene moždine.

Kada je nervni koren pritisnut, može se javiti radikulopatija, išijalgija ili bol koji se širi niz nogu ili ruku.

Dugotrajno spavanje na boku ili stomaku, nepravilno sedenje, slaba muskulatura i loše držanje mogu dodatno pogoršati stanje kičme i povećati pritisak na nerve.

Lokalna uklještenja nerava

Pored kičme, nervi mogu biti uklješteni i lokalno, u određenim delovima tela.

Najpoznatiji primer je sindrom karpalnog tunela. Kod ovog stanja, nerv u ručnom zglobu biva pritisnut, najčešće zbog upale, otoka ili preopterećenja tetiva.

Simptomi mogu uključivati trnjenje prstiju, slabost šake, bol u zglobu i smanjenu preciznost pokreta.

Slična lokalna uklještenja mogu se javiti i u laktu, ramenu, kuku, kolenu ili stopalu, u zavisnosti od toga koji nerv je pritisnut.

Postoje i nasledne bolesti koje direktno oštećuju nervna vlakna ili njihovu mijelinsku opnu, odnosno zaštitni omotač nerva.

Najpoznatiji primer je Šarko-Mari-Tutova bolest, poznata i kao Charcot-Marie-Tooth bolest.

Kod ove bolesti dolazi do postepenog i sporog odumiranja motornih neurona i slabljenja mišića, najčešće na donjim ekstremitetima.

Kako bolest napreduje, mišići nogu postaju sve tanji i slabiji, pa se može javiti karakterističan izgled takozvanih „labudovih nogu“. Hod postaje otežan, stopala gube stabilnost, a svakodnevno kretanje postaje sve napornije.

Ostali sistemski i spoljni faktori

Pored dijabetesa, mehaničkih oštećenja i naslednih bolesti, neuropatija može nastati i zbog brojnih sistemskih i spoljašnjih faktora.

To uključuje lošu cirkulaciju, toksine, lekove, nedostatak vitamina, autoimune bolesti i infekcije.

Slaba cirkulacija i vaskularni problemi

Svako stanje koje smanjuje dotok krvi bogate kiseonikom može oštetiti nervno tkivo.

Periferni nervi ne mogu normalno funkcionisati i obnavljati se bez adekvatne prokrvljenosti, toplote i ishrane.

Ateroskleroza, pušenje, hronično pothlađivanje ekstremiteta i drugi vaskularni problemi mogu smanjiti dotok krvi do nerava.

Kada nervi dugo ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija, dolazi do njihovog slabljenja i propadanja.

Zbog toga su dobra mikrocirkulacija, topla stopala, fizička aktivnost i regulacija krvnih sudova važni faktori u očuvanju perifernih nerava.

Toksini i lekovi

Određene supstance mogu direktno oštetiti nervna vlakna.

Hemoterapija veoma često kao nuspojavu ima toksično oštećenje perifernih nerava. Kod nekih pacijenata se nakon hemoterapije javljaju trnjenje, peckanje, bolovi, utrnulost ili slabost u rukama i nogama.

Alkoholizam je još jedan važan uzrok neuropatije. Dugotrajna zloupotreba alkohola ima direktno toksično dejstvo na nervna vlakna, a često je praćena i lošom apsorpcijom nutrijenata, posebno vitamina B grupe.

Teški metali, kao što su olovo i živa, kao i određene industrijske hemikalije, takođe mogu izazvati oštećenje perifernih nerava.

Nedostatak vitamina

Vitamini B kompleksa, posebno B1, B6 i B12, kao i vitamin E, veoma su važni za normalan rad nervnog sistema.

Oni učestvuju u ishrani nervnog tkiva, stvaranju mijelinske opne i pravilnom prenosu nervnih impulsa.

Ozbiljan deficit ovih vitamina može direktno izazvati degeneraciju nerava.

Nedostatak vitamina može nastati zbog loše ishrane, problema sa varenjem, bolesti želuca i creva, alkoholizma, starosti ili dugotrajne upotrebe određenih lekova.

Zato se kod simptoma neuropatije često proverava nivo vitamina B12 i drugih važnih nutrijenata.

Kod autoimunih bolesti, imuni sistem greškom napada sopstvena tkiva.

Ako meta napada postane nervno tkivo ili krvni sudovi koji hrane nerve, može doći do neuropatije.

Autoimune bolesti koje mogu biti povezane sa neuropatijom uključuju lupus, reumatoidni artritis i Guillain-Barré sindrom.

Kod ovih stanja neuropatija može nastati zbog upale, oštećenja mijelina, napada na periferne nerve ili poremećaja mikrocirkulacije.

Infekcije

Određeni virusi i bakterije mogu ciljano napadati nervna tkiva ili izazvati upalne reakcije koje oštećuju nerve.

Među infekcijama koje se povezuju sa neuropatijom nalaze se Lajmska bolest, herpes zoster, Epstein-Barr virus, hepatitis B i C, kao i HIV.

Herpes zoster može dovesti do postherpetične neuralgije, odnosno dugotrajnog bola duž nerva nakon preležane infekcije.

Kod nekih infekcija oštećenje nerava nastaje direktnim napadom mikroorganizma, dok kod drugih nastaje kao posledica imunološke reakcije organizma.

Zaključak

Neuropatija nije jedna bolest, već stanje koje može nastati iz više različitih razloga.

Najčešći uzrok je dijabetes, kod kojeg povišen šećer oštećuje kapilare i dovodi do loše ishrane perifernih nerava. Pored toga, neuropatiju mogu izazvati problemi sa kičmom, diskus hernije, lokalna uklještenja, nasledne bolesti, slaba cirkulacija, toksini, alkohol, hemoterapija, nedostatak vitamina, autoimune bolesti i infekcije.

Zajedničko za sve oblike neuropatije jeste to da nervi gube sposobnost normalnog prenosa signala. Zbog toga se javljaju trnjenje, peckanje, utrnulost, bol, slabost mišića i smanjena kontrola pokreta.

Što se ranije otkrije uzrok neuropatije, veća je šansa da se uspori njeno napredovanje, ublaže simptomi i očuva funkcija nerava.

Kod simptoma kao što su trnjenje, gubitak osetljivosti, slabost u nogama ili rukama, bolovi koji se šire iz kičme, problemi sa hodom ili noćni bolovi u stopalima, važno je obratiti se lekaru, neurologu ili fizijatru kako bi se utvrdio pravi uzrok i odredio odgovarajući pristup.