Upravljanje nivoom holesterola i zdravljem krvnih sudova

U ovom predavanju dr Vladimir Golod govori o povišenom holesterolu, ulozi jetre i žuči, zdravlju krvnih sudova i upotrebi statina. Autor objašnjava svoj pogled na uzroke povećanog nivoa holesterola i predlaže promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i svakodnevnim navikama.

Važno je naglasiti da stavovi predstavljeni u videu ne treba da budu razlog za samostalno prekidanje ili menjanje propisane terapije. Statini se koriste kod osoba sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara, a odluku o njihovoj primeni donosi lekar na osnovu ukupnog zdravstvenog stanja pacijenta.

Šta su statini i kako deluju?

Statini su lekovi koji se široko primenjuju za smanjenje nivoa holesterola u krvi, naročito LDL holesterola, koji se često naziva „lošim“ holesterolom.

Ovi lekovi deluju prvenstveno tako što u jetri blokiraju enzim koji učestvuje u stvaranju holesterola. Kao odgovor na to, jetra povećava preuzimanje LDL čestica iz krvi, zbog čega se njihov nivo u krvotoku smanjuje.

Dr Golod u videu statine povezuje sa metabolizmom žuči i smatra da oni ne rešavaju osnovni razlog zbog kojeg je nivo holesterola povećan. Prema njegovom tumačenju, problem treba tražiti u nepravilnom protoku žuči, načinu ishrane i stanju krvnih sudova.

Moguće negativne strane statina

Autor videa navodi da dugotrajna upotreba statina može opteretiti jetru i smatra da se na taj način ne rešava uzrok problema.

Prema njegovom objašnjenju, ukoliko se žuč ne koristi i ne izlučuje pravilno, ona ostaje u jetri i može doprineti razvoju masne jetre, odnosno steatoze.

U medicinskoj praksi statini kod određenih osoba mogu izazvati neželjene reakcije kao što su:

• bolovi ili slabost u mišićima;
• povećanje vrednosti jetrenih enzima;
• probavne tegobe;
• blago povećanje nivoa šećera u krvi kod predisponiranih osoba.

Ozbiljna oštećenja jetre su retka, ali se funkcija jetre i opšte stanje pacijenta mogu pratiti laboratorijskim analizama kada lekar proceni da je to potrebno.

Neželjena dejstva ne znače da su statini štetni za svaku osobu. Kod pacijenata sa visokim kardiovaskularnim rizikom korist od terapije može biti znatno veća od mogućeg rizika.

Holesterol nije samo štetna supstanca. On je prirodni sastojak ljudskog organizma i neophodan je za:

• izgradnju ćelijskih membrana;
• stvaranje određenih hormona;
• sintezu vitamina D;
• proizvodnju žučnih kiselina;
• normalno funkcionisanje nervnog sistema.

Dr Golod holesterol opisuje kao svojevrstan „materijal za krpljenje“ oštećenih unutrašnjih zidova krvnih sudova.

Prema njegovom objašnjenju, aterosklerotski plak nastaje na mestu na kojem je zid krvnog suda prethodno oštećen, dok se holesterol taloži kao deo odbrambene i reparativne reakcije organizma.

Ateroskleroza je, međutim, složen proces. U njenom razvoju učestvuju LDL holesterol, zapaljenje, oštećenje unutrašnjeg sloja krvnog suda, visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, genetika i drugi faktori.

Zašto dolazi do povećanog nivoa holesterola?

Prema dr Golodu, dva važna faktora su zastoj žuči i nedostatak fizičke aktivnosti.

Zastoj žuči i nepravilan raspored obroka

Dr Golod smatra da je jedan od glavnih razloga za povećan holesterol nepravilan raspored obroka, naročito preskakanje doručka.

Žuč se proizvodi u jetri i skladišti u žučnoj kesi. Kada jedemo, posebno hranu koja sadrži masti, žučna kesa se kontrahuje i izbacuje žuč u creva, gde ona učestvuje u varenju masti.

Prema autoru, ukoliko osoba dugo ne jede ujutru, žuč se zadržava u žučnoj kesi, dok jetra nastavlja sa metaboličkim procesima povezanim sa holesterolom.

Zbog toga preporučuje pravilan doručak koji podstiče pražnjenje žučne kese i uspostavljanje normalnog protoka žuči.

Ipak, nivo holesterola zavisi i od genetike, telesne težine, funkcije štitaste žlezde, dijabetesa, bolesti jetre i bubrega, kvaliteta ishrane i drugih faktora.

Nedostatak fizičke aktivnosti

Drugi važan faktor je nedovoljno kretanje.

Dr Golod objašnjava da fizički neaktivni krvni sudovi postaju slabiji i podložniji oštećenjima. Kada se unutrašnji zid krvnog suda ošteti, organizam koristi holesterol kao deo procesa popravke.

Redovno kretanje može doprineti:

• boljoj cirkulaciji;
• smanjenju nivoa triglicerida;
• povećanju HDL, odnosno „dobrog“ holesterola;
• boljoj kontroli telesne težine;
• regulaciji krvnog pritiska;
• boljoj osetljivosti na insulin;
• očuvanju elastičnosti krvnih sudova.

Dr Golod smatra da se rešavanje problema mora započeti pravilnim rasporedom obroka.

Obilan doručak

Prema njegovim preporukama, doručak treba da bude najobilniji obrok u toku dana i treba da sadrži određenu količinu prirodnih masti.

Masti podstiču kontrakciju žučne kese i izlučivanje žuči. Na taj način smanjuje se njeno dugotrajno zadržavanje.

Doručak može sadržati:

• jaja;
• ribu;
• avokado;
• maslinovo ulje;
• orašaste plodove;
• punomasne mlečne proizvode, ukoliko ih osoba dobro podnosi;
• povrće i druge izvore vlakana.

Obilan doručak ne bi trebalo da podrazumeva prekomeran unos pržene, industrijski prerađene ili veoma masne hrane. Kvalitet masti i ukupna kalorijska vrednost obroka ostaju važni.

Većina hrane u prvoj polovini dana

Autor savetuje da se veći deo hrane konzumira ujutru i tokom prve polovine dana, dok bi večernji obrok trebalo da bude znatno manji.

Takav raspored može doprineti boljem varenju, kontroli telesne težine i smanjenju kasnog prejedanja.

Važno je da način ishrane bude prilagođen zdravstvenom stanju, radnom vremenu i potrebama pojedinca. Osobe sa dijabetesom, bolestima žučne kese ili drugim metaboličkim problemima trebalo bi da se konsultuju sa lekarom ili nutricionistom.

Jačanje krvnih sudova kardio-treningom

Dr Golod preporučuje redovnu fizičku aktivnost koja podiže puls iznad 100 otkucaja u minuti.

Prema njegovom objašnjenju, ubrzan protok krvi tokom vežbanja deluje kao svojevrsna masaža unutrašnjih zidova krvnih sudova i podstiče njihovu regeneraciju.

Korisne aktivnosti mogu biti:

• brzo hodanje;
• vožnja bicikla;
• plivanje;
• lagano trčanje;
• vežbanje na sobnom biciklu;
• aerobni trening prilagođen fizičkoj kondiciji.

Intenzitet vežbanja ne treba određivati samo prema jednoj vrednosti pulsa. Bezbedna zona zavisi od godina, fizičke spremnosti, terapije i zdravstvenog stanja.

Osobe koje imaju srčane bolesti, veoma visok krvni pritisak, bol u grudima ili dug period fizičke neaktivnosti treba da se posavetuju sa lekarom pre započinjanja intenzivnijeg kardio-programa.

Zagrevanje jetre turmanijumskom keramikom

Kao dodatnu metodu dr Golod preporučuje zagrevanje predela jetre i desnog podrebarja pomoću infracrvene toplote turmanijumske keramike.

Prema njegovom protokolu, zagrevanje se primenjuje nakon obroka u trajanju od približno 20 do 30 minuta, na temperaturi od oko 50–55°C.

Autor smatra da toplota može:

• opustiti područje žučne kese;
• proširiti žučne puteve;
• olakšati protok žuči;
• smanjiti mogućnost grča;
• doprineti prijatnijem varenju nakon obroka.

Toplota mora biti prijatna i bezbedna. Ne treba je primenjivati ako izaziva pečenje, bol, mučninu ili nelagodnost.

Kod akutnog bola ispod desnog rebarnog luka, temperature, povraćanja ili žutice ne treba primenjivati zagrevanje, već odmah potražiti medicinsku pomoć. Ovi simptomi mogu ukazivati na akutnu upalu ili začepljenje žučnih puteva.

Da li statini uklanjaju postojeće plakove?

Dr Golod u videu tvrdi da statini ne uklanjaju uzrok ateroskleroze i da ne mogu jednostavno očistiti postojeće plakove iz krvnih sudova.

Statini zaista ne deluju tako što mehanički „rastapaju“ plakove. Njihova osnovna uloga je smanjenje LDL holesterola, usporavanje napredovanja ateroskleroze i stabilizacija postojećih plakova.

Stabilniji plak ima manju verovatnoću pucanja i stvaranja krvnog ugruška koji može izazvati srčani ili moždani udar.

Kod nekih pacijenata intenzivno snižavanje LDL holesterola može dovesti i do manjeg smanjenja zapremine plaka, ali glavni cilj terapije jeste smanjenje rizika od ozbiljnih komplikacija.

Glavna poruka dr Goloda jeste da se ne treba usmeriti isključivo na broj koji pokazuje nivo holesterola.

Važno je posmatrati celokupno stanje organizma, uključujući:

• način ishrane;
• funkciju jetre i žučne kese;
• telesnu težinu;
• nivo fizičke aktivnosti;
• krvni pritisak;
• nivo šećera u krvi;
• pušenje;
• porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti;
• stanje krvnih sudova.

Pravilna ishrana, fizička aktivnost i kontrola telesne težine predstavljaju osnovu brige o zdravlju krvnih sudova, bez obzira na to da li osoba koristi lekove.

Zaključak

Dr Golod smatra da problem povišenog holesterola treba rešavati kroz poboljšanje protoka žuči, pravilan raspored obroka, fizičku aktivnost i podršku funkciji jetre.

On preporučuje obilan doručak, manju količinu hrane u večernjim satima, redovne kardio-treninge i zagrevanje predela jetre turmanijumskom keramikom nakon obroka.

Istovremeno, važno je razumeti da statini imaju dokazanu ulogu u smanjenju rizika od srčanog i moždanog udara kod određenih grupa pacijenata. Oni nisu potrebni svakoj osobi sa blago povišenim holesterolom, ali kod visokorizičnih pacijenata mogu biti veoma važni.

Najbezbedniji pristup jeste kombinacija zdravih životnih navika, redovnih laboratorijskih kontrola i terapije prilagođene individualnom riziku.

Važna napomena: Informacije u ovom tekstu prenose stavove dr Goloda iz navedenog predavanja i služe u informativne svrhe. Nemojte prekidati, menjati ili smanjivati dozu statina ili drugih lekova bez konsultacije sa lekarom.

Video možete pogledati ovde:
http://www.youtube.com/watch?v=P4XGAWo_6iI